ПРОМЕНА КЛИМЕ

После банана у Србији се од сада узгаја и афрички кивано.

Afrika u Srbiji: Da li znate šta je kivano?

Dragačevo -- Polako, ali sigurno približavamo se Africi, ako ne geografski, onda definitivno agronomski.

Nakon banana koje su ovog leta rodile u Čačku, u susednom Dragačevu u domaćinstvu Milana Jevremovića raste čudesna voćka po imenu kivano.

"Neobičnog je izgleda i još neobičnijeg ukusa, kad je probate deluje vam kao da jedete pomešano bananu, dinju, krastavac i limetu. Definitivno je nesvakidašnja voćka", kaže Milan za RINU.

Ovaj Dragačevac želeo je da se okuša u nečem novom. Kako kaže, dosta mu je bilo i malina i kupina, pa je hteo da dokaže kako u brdovitom selu Zeoke može da uspe i egzotično voće, koje rađa samo na vrelom afričkom tlu.

"Počeo sam proizvodnju sa svega par semenki koje sam zasadio u čaši i nadao sam da će se primiti. Međitim, kada su nikle ličile su na rasad krastavca", rekao je Milan.

Voćka koja ne truli

Ubrzo se pokazalo da afrička dinja, zvana kivano, rađa i usred Srbije, pa su Jevremovići od svega par semenki proizvodnju ovog voća proširili na tri plastenika.

"Kivano vrlo brzo raste i mora da se orezuje, inače se mnogo širi. Po svojoj specifičnosti otporan je na visoke temperature i ne trpi veliku količinu vode, tako da nemamo velikih problema sa navodnjavanjem. Ne zahteva velika ulaganja, ne trpi pesticide i čist je organski proizvod", dodaje Milan.

A kako bi znali da je kivano zreo i spreman za berbu, Milan je naveo da je dovoljno samo da pogledamo koje je boje, a po njoj možemo znati i koliko je sladak.

"Kivano treba da bude žute boje kada sazreli i što duže se ostavi da zreli on postaje sve slađi i slađi. Za razliku od drugog voća on ne truli. Što više sazreli on je po kvalitetu bolji, slađi i mesnatiji", istakao je ovaj proizvođač neobičnog voća.

Zašto sve mora da se uveze, ako može i da se proizvede?

Milan sada ima tri plastenika pod kivanom i namera mu je da proširi proizvodnju kako bi ovo voće zaživelo u Srbiji.

"Zašto sve mora da se uveze, ako može i da se proizvede. U plastenicima prinosi su veliki i kako vreme bude odmicalo ići na to da proširim zasade, jer jednostavno ovog proizvoda i voća nema u Srbiji i voleo bih da njegova prerada i proizvodnja zaživi", istakao je Milan.

Inače, ovo neobično voće važi za vitaminsku bombu i za tradicionalno jelo proglašeno je u Africi. Prepuno je vitaminom C, mineralima, gvožđem, fosforom.. i za oproravak celog organizma, lekari preporučuju jedan na dan.

https://www.b92.net/biz/vesti/....srbija.php?yyyy=2019